Kako postati lice za bezbednost i zdravlje na radu - polaganje stručnog ispita i karijera

Zašto je ova profesija sve važnija?

Poslednjih godina zakonodavstvo u Srbiji sve više pooštrava propise, a inspekcijski nadzor je sve prisutniji. Svako pravno lice, bez obzira na veličinu, dužno je da obezbedi sprovođenje mera zaštite na radu. To je otvorilo prostor za ekspanziju agencija i pojedinaca koji pružaju usluge iz ove oblasti. Mnogi ljudi iz potpuno različitih struka odlučuju se da polože stručni ispit i preorijentišu karijeru, jer je potražnja ogromna, a kvalifikovanih kadrova još uvek malo.

Često se na forumima mogu pročitati dileme: da li se isplati, kakva je plata, koliko je posao naporan. Odgovor nije jednostavan, ali ono što je sigurno - bezbednost i zdravlje na radu više nije nevidljiva sporedna delatnost. To je ozbiljna i odgovorna pozicija koja zahteva kontinuirano učenje i analitičko razmišljanje.

Ko može da postane lice za bezbednost i zdravlje na radu?

Velika zabuna vlada oko toga ko sve može da polaže i radi ove poslove. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu dozvoljava da stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti može polagati svako ko ispunjava osnovne uslove, bez obzira na stepen školske spreme. Međutim, postoje nijanse.

• Fizičko lice sa bilo kojom srednjom školom može položiti ispit i raditi kao lice za bezbednost u jednoj firmi (na primer, u domu zdravlja, fabrici, javnom preduzeću). Dovoljno je da poslodavac odabere zaposlenog i pošalje ga na obuku i ispit.
• Za rad u agenciji (koja pruža usluge procene rizika, obuka, itd.) potrebno je više ili visoko obrazovanje iz odgovarajuće oblasti - najčešće tehničkog, tehnološkog ili medicinskog smera. Tu se prednost daje osobama sa završenim fakultetom, jer agencija mora da poseduje licencu.
• Stručni ispit za odgovorno lice (pregled i provera opreme za rad, ispitivanje uslova radne okoline) zahteva minimum 180 ESPB bodova sa fakulteta tehničko-tehnoloških ili medicinskih nauka.

Praktično, neko sa gimnazijom može položiti prvi ispit i zaposliti se u fabrici, dok će za agencijsku licencu morati da ima najmanje visoko obrazovanje. Ipak, u poslednje vreme se spekuliše o izmenama zakona koji bi mogle dodatno ograničiti ko može da se bavi ovim poslom - navodno samo lica sa tehničkim obrazovanjem. To još nije stupilo na snagu, ali vredi pratiti.

Struktura ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu

Stručni ispit je centralizovan, organizuje ga nadležna uprava, i održava se u Beogradu, obično vikendom (subota i nedelja), sa početkom u 9 časova. Prijava se podnosi unapred, a poziv se dobija najmanje petnaest dana pre termina. Cena ispita je oko 12.500 dinara, plus administrativne takse. Ukupno treba izdvojiti približno 14.000 dinara, bez uračunate literature i putnih troškova.

Ispit se sastoji iz pet celina (nekada su bile četiri, ali je pismeni deo sada odvojen):

1. Deo - Međunarodni pravni izvori i opšti propisi

Ovde spadaju konvencije (npr. 155, 161, 81, 148), ugovori o osnivanju EU, Ustav Republike Srbije, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i relevantne direktive. Pitanja su koncipirana tako da traže suštinu, a ne nepotrebne detalje. Ispitivači su uglavnom blaži, pa se ovaj deo smatra najlakšim. Prolaznost je visoka - oko osamdeset procenata kandidata položi iz prvog puta.

2. Deo - Radno pravo, penzijsko i zdravstveno osiguranje

Obuhvata Zakon o radu, Zakon o PIO, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i prateće podzakonske akte. Tipična pitanja su: godišnji odmor, zabrana diskriminacije, definicija povrede na radu, osiguranje za slučaj telesnog oštećenja. I ovde je atmosfera mirnija i padanje je retko, osim ako kandidat zaista nije učio.

3. Deo - Pismeni: izrada akta o proceni rizika za zadato radno mesto

Ovo je srž ispita. Kandidat dobija konkretno radno mesto (npr. zavarivač, vozač viljuškara, tesar, programer, konobar) i ima dva sata da na osnovu sopstvenog znanja, uz dozvoljeni spisak opasnosti i štetnosti, izradi procenu rizika po izabranoj metodi (najčešće Kinney ili matrica 5x5). Do nedavno je bilo dozvoljeno koristiti literaturu i laptop, ali je od maja 2019. godine to ukinuto - ostaje samo lista opasnosti i štetnosti i eventualno odobrena metoda. Zato je ključno da se pre ispita uvežba nekoliko primera i da se nauče opisi tipičnih radnih mesta.

4. Deo - Usmeni: pravilnik o proceni rizika

Po predaji pismenog rada, kandidat ulazi kod ispitivača koji proverava napisano i postavlja tri pitanja iz pravilnika o proceni rizika. Očekuju se precizne definicije: opasnost, štetnost, tehnološki proces, hijerarhija mera, kriterijumi za izbor ličnih zaštitnih sredstava. Ispitivači znaju da budu veoma strogi; tu prolaznost naglo opada.

5. Deo - Usmeni: posebni pravilnici

Poslednja prepreka. Kandidat izvlači papirić sa tri pitanja iz raznih pravilnika (građevinski radovi, zaštita od buke i vibracija, električna energija, prva pomoć, lična zaštitna oprema, izlaganje hemijskim i biološkim agensima, itd.). Pitanja su konkretna: koliko luksa je minimalno osvetljenje na gradilištu, granične vrednosti buke, sadržaj prijave gradilišta, mere kod zidarskih radova. Ispitivač može da "prošeta" kroz više pravilnika, tražeći logičke veze. Ovo je deo gde padne najviše kandidata, posebno ako su učili površno iz skripte bez razumevanja celokupne slike.

Ispit traje čitav dan, nekad i duže. Psihički je naporan, jer su svi u neizvesnosti, a odluka se donosi na kraju, pošto se svaka celina mora položiti pozitivno. Godišnje se organizuje nekoliko termina, obično svakog meseca ili svaka dva, zavisno od broja prijava.

Kako se pripremiti i gde naći literaturu

Materijala za učenje ima mnogo, ali su često neažurirani. Zvaničan spisak literature nalazi se na sajtu nadležnog ministarstva i u pravilniku o programu i načinu polaganja stručnog ispita. Ono što zbunjuje jeste da se pravilnici povremeno menjaju, a neki se izbacuju, dok se dodaju novi - na primer, skoro su dodati pravilnici o zaštiti trudnica i mladih, a izbačen je pravilnik o šumarstvu.

Najčešći oslonac kod pripreme su:

• Skripte - postoji više verzija u elektronskom i štampanom obliku, prodaju se online. Neke su sasvim solidne, ali nijedna ne pokriva sva najnovija pitanja. Preporuka je da se nabavi skripta koja se redovno ažurira i da se ona kombinuje sa čitanjem originalnih propisa.
• Knjige i zbirke propisa - starije publikacije autora koji su nekada bili članovi komisije i dalje su korisne za razumevanje, ali morate proveriti da li su u međuvremenu menjani zakoni.
• Pripremna nastava i obuke - u ponudi su kursevi koji traju od pet nedelja do nekoliko dana. Neki predavači pružaju odlična objašnjenja; drugi su manje korisni. Kursevi su skupi (od 25.000 dinara pa naviše), ali nude strukturu i moćnu vežbu. Mnogi kandidati ističu da im je to pomoglo da "upare" pojmove.
• Slušanje tuđih polaganja - dozvoljeno je prisustvovati ispitnom danu i zapisivati pitanja koja se ponavljaju. Na taj način se gradi baza tipičnih pitanja.

Što se tiče obima učenja, realno je potrebno dva do tri meseca redovnog, svakodnevnog rada, naročito ako ste u stalnom radnom odnosu. Oni koji su na porodiljskom ili nezaposleni mogu to uraditi i za mesec dana intenzivnog učenja, ali to nosi rizik. Najveći problem je količina napamet potrebnih podataka - definicije, brojke, nabrajanja. Ipak, ispit nije nemoguć; godišnje ga položi veliki broj ljudi, a ključ je u tome da se ne oslanjate samo na "bubanje", već da razumete svrhu svake mere.

Šta nakon položenog ispita? Karijera i zaposlenje

Nakon što dobijete uverenje o položenom ispitu, otvaraju vam se različite mogućnosti. Ako ste već zaposleni, možete preuzeti ulogu lica za bezbednost u svojoj firmi - tada poslodavac ne mora da angažuje agenciju, što značajno smanjuje troškove. U državnim ustanovama i fabrikama ovo je česta praksa; čak i zaposleni iz potpuno druge struke polažu ispit i postaju odgovorni za bezbednost i zdravlje na radu.

Za one koji žele napredovanje, sledeći korak je sticanje licence. Licenca je potrebna pre svega agencijama, a dobija se nakon dodatnog ispita i najmanje dve godine radnog iskustva u structi. Važi pet godina i obnavlja se na osnovu sakupljenih bodova sa seminara i edukacija. Poslodavci sve češće na konkursima traže upravo licencirane osobe, iako formalno lice za bezbednost može raditi i bez nje.

Što se tiče plata, raspon je širok i zavisi od vrste poslodavca, stepena obrazovanja i geografskog položaja. Početne pozicije u domaćim firmama često kreću od minimalca ili nešto iznad, dok su u stranim kompanijama, naročito onima sa integrisanim menadžmentom bezbednosti, mesečni iznosi višestruko veći - od 50.000 do 200.000 dinara, a na rukovodećim funkcijama i do 3.000 evra. U inostranstvu (EU) ovaj profil je mnogo cenjeniji, pa su primanja znatno izdašnija, ali se traži fakultetsko obrazovanje i poznavanje lokalnih propisa.

Posao ume da bude naporan: podrazumeva obilaske terena, izradu dokumentacije, praćenje propisa, saradnju sa inspekcijom i stalnu edukaciju. Odgovornost je velika, jer eventualni propusti mogu imati ozbiljne pravne posledice. Ipak, za one koji vole dinamiku i analitiku, bezbednost na radu nudi sigurnost i stabilnu karijeru.

Najčešće zablude i odgovori na pitanja koja se ponavljaju

Forumski postovi otkrivaju mnoge nedoumice koje se među kandidatima javljaju. Evo nekoliko ključnih:

Da li je ispit pretežak i da li vredi pokušavati?

Ispit nije banalan, ali uz ozbiljan pristup može se položiti. Većina ljudi koja padne, padne na poslednjem delu jer nisu dovoljno detaljno naučili pravilnike. Ispitivači su profesionalci i uglavnom su fer; ne ruše kandidate bez razloga. Pomažu ako vide da osoba zna logiku, ali ne tolerišu nepoznavanje osnovnih pojmova. Čak i oni koji su pali više puta kažu da su iz iskustva naučili kako da se bolje pripreme.

Da li je neophodno ići na pripremne časove?

Nije obavezno, ali je korisno. Časovi daju strukturu, skraćuju vreme potrebno za razumevanje i pomažu da se izbegnu greške. Mnogi ističu da su na časovima dobili savete koje samostalnim učenjem ne bi otkrili. Ipak, postoje i oni koji su položili samo uz skriptu i originalne propise. Presudna je vaša sposobnost da samostalno organizujete učenje.

Kako prevazići blokadu i tremu na usmenom delu?

Tremu imaju skoro svi. Ključ je u tome da se dobro naspavate, da ne dolazite na ispit neispavani i da verujete u ono što ste učili. Ako zapnete, neki ispitivači su spremni da vas podstaknu potpitanjem. Važno je da ostanete mirni i da pokušate da se setite cele slike, a ne izolovanog podatka.

Koja metoda se koristi za procenu rizika i da li je obavezna legendа?

Možete koristiti bilo koju priznatu metodu (Kinney, matrica 5x5, itd.). Najbitnije je da je razumete i da na kraju napišete zaključak o nivou rizika, uz legendu koja objašnjava šta znače izračunate vrednosti. Ispitivač će proveriti da li ste ispoštovali sve korake: opis radnog mesta, identifikaciju opasnosti, primenjene mere, lična zaštitna sredstva i konačnu ocenu.

Kako se snaći sa radnim mestom za koje ne znamo ništa?

Nažalost, i to se dešava. Iz iskustva se preporučuje da ponesete unapred pripremljene primere za nekoliko karakterističnih zanimanja (zavarivač, konobar, magacioner, vozač). Često se dogodi da date primer koji je sličan onome što se traži, pa ga prilagodite. Vreme za izradu je dovoljno, a logičkim razmišljanjem o opasnostima na takvom mestu možete sastaviti solidan akt.

Novi zakon i budućnost profesije

U pripremi su izmene zakona koje bi mogle značajno izmeniti uslove rada u ovoj oblasti. Prema informacijama iz stručnih krugova, novi propisi će verovatno uvesti obaveznu licencu za sva lica koja se bave bezbednošću i zdravljem na radu, bez obzira da li rade u agenciji ili u firmi. Takođe, licencu će moći da dobiju samo lica sa adekvatnim visokim obrazovanjem, čime će se onemogućiti da neko sa srednjom školom samostalno obavlja ove poslove. Ove promene izazivaju polemike, ali je jasno da će podići nivo profesionalizma i tražnju za kvalifikovanim kadrovima.

Za one koji razmišljaju o ovoj karijeri, sada je možda i najbolji trenutak da se pripreme i polože ispit, dok su propisi još fleksibilniji. Ulaganje u znanje i dodatne edukacije (seminari, obuke iz zaštite od požara, upravljanja rizicima) dugoročno se višestruko isplati.

Zaključak

Put do zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu nije ni kratak ni lak, ali je ostvariv. Potrebna je posvećenost, sistematično učenje i spremnost na celoživotno usavršavanje. Ono što mnoge privlači jeste sigurnost zaposlenja, mogućnost napredovanja i činjenica da se radi o poslu koji zaista štiti ljudske živote. Bilo da ste student koji tek završava fakultet, radnik u fabrici koji želi promenu ili nezaposlena osoba koja traži novi početak, ova oblast nudi realne šanse - pod uslovom da uložite trud. Iskustva brojnih ljudi pokazuju da se pravilnom pripremom i hladnom glavom može uspešno položiti stručni ispit i započeti karijeru koja će u narednim godinama samo dobijati na značaju.

Nadamo se da vam je ovaj tekst pomogao da razumete sve aspekte ove profesije i da će vam poslužiti kao podstrek da napravite prvi korak.