Povrće na terasi i plastenik za početnike - vodič za baštovanstvo od semena do roda

Baviti se povrtarstvom u plasteniku ili na običnoj terasi nije rezervisano samo za one koji imaju veliko dvorište. Sve više ljudi otkriva da se povrće na terasi može uspešno gajiti u saksijama, žardinjerama, džakovima, pa čak i u malim hobi plastenicima. Nije potrebno mnogo prostora, ali jeste potrebno nekoliko jasnih znanja o svetlu, zemlji, setvi, zalivanju i prihrani. Ovaj vodič nastao je na osnovu iskustava mnogih početnika i iskusnih baštovana, a cilj mu je da pomogne svakome ko želi da napravi prvi korak ka sopstvenoj zdravoj hrani.

Priča obično počinje jednostavno: neko kupi par kesica semena, posadi ih u čašice od jogurta i za nekoliko nedelja posmatra kako niču prve biljčice. Ubrzo se javi želja da se proba još malo više - paradajz, paprika, salata, začinsko bilje, jagode, krastavac. Tu nastaju i prva pitanja: kada sejati, koliko duboko, kako zalivati, čime prihraniti i kako zaštititi biljke bez jake hemije. Upravo o tome govorimo u nastavku.

Zašto je povrće na terasi sve popularnije

Život u gradu ne mora značiti odricanje od svežeg paradajza, bosiljka ili rukole. Terasa, balkon, prozorska daska, pa čak i zastakljena terasa mogu postati mali zeleni kutak. Prednosti su brojne: uvek imate sveže začinsko bilje pri ruci, znate čime ste biljke tretirali, a sama briga o povrću deluje umirujuće. Mnogi baštovani amateri kažu da im je rad sa biljkama postao svojevrsna terapija za dušu i telo.

Posebno je važno da povrtarstvo na malom prostoru omogućava potpunu kontrolu nad zemljom, vodom i prihranom. Na terasi nema velikog korova, lakše je zaštititi biljke od jakog sunca, a berba je jednostavna - izađete i uberete tačno onoliko koliko vam treba za ručak.

Prvi korak: procena terase ili balkona

Pre nego što kupite seme i posude, pogledajte kakve uslove imate. Većini povrća potrebno je najmanje šest sati sunca dnevno. Terasa na istočnoj strani obično ima dobro jutarnje sunce, što je odlično za salatu, rotkvice, peršun i začinsko bilje. Terasa na jugu ili jugozapadu ima intenzivno svetlo tokom celog dana, pa je pogodna za paradajz, papriku, tikvice i jagode, ali je leti potrebno praviti hlad od 10 do 17 časova.

Velika zabluda je da biljke na terasi vole jako podnevno sunce. Zapravo, prejaka vrućina može da sprži listove, isuši zemlju i zaustavi razvoj plodova. Zato iskusni uzgajivači preporučuju tamnu mrežu, prozirnu foliju ili jednostavno pomeranje saksija u polusenu tokom najtoplijeg dela dana. Ako je terasa na poslednjem spratu, često ima više svetlosti, ali i više vetra, pa biljke treba zaštititi od stalnog strujanja vazduha.

Blizina velike prometnice nije idealna za gajenje povrća koje jedete. Ako je moguće, birajte balkon okrenut ka dvorištu ili mirnijoj ulici. Ukoliko je terasa zastakljena, imajte na umu da se leti ponaša kao mini staklenik - potrebno je redovno provetravanje.

Posude, zemlja i drenaža: temelj svakog povrtnjaka

Najveći početnički problem nije setva, nego izbor posude. Biljke u malim saksijama brzo iscrpe zemljište, koren se uvrće, a plodovi ostaju sitni. Osnovno pravilo glasi: što veća i dublja posuda, to stabilnija biljka.

• Paradajz - posuda zapremine najmanje 10 do 15 litara, dubine 30 do 40 cm.
• Paprika i ljute papričice - posuda od 5 do 10 litara.
• Salata, rukola, spanać - plitke žardinjere dubine 15 do 20 cm sasvim su dovoljne.
• Rotkvice i šargarepa - dublje posude, najmanje 20 do 25 cm, zbog korena.
• Začinsko bilje - manje saksije, ali ne previše zbijene.
• Jagode - dugačke žardinjere ili viseće saksije, dobro drenirane.

Na dnu svake posude obavezno napravite drenažni sloj - kamenčiće, komade crepa ili ekspandiranu glinu. Ako voda stoji, koren će istrunuti. Za zemljište je najbolje koristiti gotov supstrat za povrće i cveće iz poljoprivredne apoteke. On je lagan, propusan i uglavnom već sadrži hranljive materije za prve nedelje razvoja.

Česta greška je korišćenje svežeg stajnjaka u posudama. Svež stajnjak je prejak za koren i može da ga sprži. Ako želite prirodno đubrivo, koristite dobro zgoreo, kompostirani stajnjak koji je odstajao najmanje godinu dana ili kvalitetan kompost pomešan sa baštenskom zemljom i malo peska.

Setva i rasađivanje korak po korak

Jedno od najčešćih pitanja početnika je: kada krenuti sa setvom? Za paradajz, papriku, čili papričice i celer vreme je obično od sredine februara do sredine marta, zavisno od toga da li imate svetao i topao prostor. Za salatu, rotkvice, blitvu, spanać, rukolu i začinsko bilje setva može da ide sukcesivno od marta do avgusta, pa čak i u jesen za zimske sorte.

Semena paradajza i paprike često se pre setve potope u mlaku vodu na nekoliko sati ili preko noći. To omekšava semenjaču i ubrzava klijanje. Seme se polaže u plitke posudice, čašice od jogurta, kutije od jaja ili kontejnere od stiropora. Dubina setve je obično dva do tri puta veća od same semenke, što za sitno seme začinskog bilja znači vrlo plitko ili čak samo blago utisnuto u zemlju.

Posude treba prekriti providnom folijom ili staklom dok seme ne nikne, jer je za klijanje potrebna vlaga i toplota. Temperatura od 20 do 25 stepeni idealna je za paradajz i papriku. Čim se pojave prvi listići, sklonite pokrivač i stavite biljčice na što svetlije mesto. Bez dovoljno svetla biljke se izdužuju, postaju tanke i slabe.

Kada biljčica razvije dva prava lista, obično se presađuje u veću čašu ili saksiju. To se naziva pikiranje. Prilikom presađivanja biljka se može posaditi malo dublje nego što je bila, naročito paradajz, jer na stabljici pravi novo korenje. Posle pikiranja biljke se drže na svetlom i umereno toplom mestu, a zalivaju se pažljivo, najbolje odozdo ili blagim orošavanjem.

Paradajz u saksiji: od semena do crvenog ploda

Gajenje paradajza u saksiji najpopularnija je tema među početnicima i to sa dobrim razlogom. Čeri paradajz, jabučar, volovsko srce i mnoge domaće sorte mogu da rode na terasi, balkonu ili u hobi plasteniku. Najvažnije je obezbediti veliku posudu, dobru prihranu i oslonac.

Za čeri paradajz dovoljna je saksija od 10 litara, ali za krupnoplodne sorte preporučuje se 15 do 20 litara. Biljka paradajza ima snažan koren i traži dosta prostora. Na dno posude stavite drenažu, zatim supstrat pomešan sa kompostom i malo drvenog pepela. Sadnicu posadite tako da donji deo stabljike bude ukopan malo dublje.

Paradajz je biljka koja voli stalnu vlagu, ali ne i mokru zemlju. Jedno od najboljih rešenja za terasu je zalivanje kap po kap pomoću plastične boce. Odrežite dno boce, probušite malu rupicu na čepu ili pri dnu, okrenite bocu naopako i ukopajte je pored korena. Napunite bocu vodom i ona će polako otpuštati kap po kap. Tako se voda ne zadržava na listovima i smanjuje se rizik od plamenjače.

Paradajz traži i redovno uklanjanje zaperaka. Zaperci su mali izdanci koji rastu između stabljike i bočne grane. Ako ih ne uklanjate, biljka ulaže snagu u lišće umesto u plodove. Izuzetak može biti prvi zaperak ispod prve cvetne grane, koji se ponekad ostavlja kako bi biljka imala dve glavne stabljike.

Visoke sorte je neophodno vezivati za kolac, mrežu ili kanap. Plodovi čeri paradajza mogu biti toliko obilni da grane padaju i pucaju od težine. Vezujte stabljiku običnom mekom trakom ili specijalnim vezicama, ali pazite da ne stegnete previše.

Paprika i ljute papričice na terasi

Paprika je osetljivija na hladnoću od paradajza i sporije klija. Semenke paprike često niču tek posle dve do četiri nedelje, posebno ljute sorte. Pre setve ih je dobro potopiti u mlaku vodu ili čaj od kamilice. Seje se na dubinu od oko pola centimetra i drži na toplom.

Kada paprika razvije nekoliko listova, presađuje se u saksiju od 5 do 10 litara. Voli vlažan supstrat, ali ne sme stajati u vodi. Na terasi joj prija svetlo mesto, a leti je dobro orošavati listove ujutru i uveče. Paprika se može prihranjivati rastvorom koprive ili slabim organskim đubrivom svake dve do tri nedelje.

Ljute papričice, poput čilija, vrlo su zahvalne za gajenje u saksijama. Često daju obilan rod, a pred prvi mraz se mogu uneti u zatvoreno predsoblje, gde nastavljaju da sazrevaju i do decembra. Za ljute papričice važi pravilo: što je sorta ljuća, to joj treba više vremena i toplote.

Lisnato povrće: salata, rukola, spanać i blitva

Salata, rukola, spanać i blitva idealne su biljke za početnike jer brzo rastu i ne traže duboke posude. Seme se seje gusto u rediće, a kasnije se biljke razređuju tako da svaka ima prostor za glavicu. Jedna semenka u jednu rupu nije nužna za salatu ako planirate da razredite mlade biljke, ali pregusto nicanje treba odmah prorediti da se biljke ne guše.

Zelena salata najbolje uspeva na umerenoj temperaturi. Letnje vrućine mogu da izazovu brzo formiranje cvetne stabljike i gorkast ukus. Zato je leti dobro držati salatu u polusenci i sejati je sukcesivno na svake tri nedelje. Rukola je vrlo zahvalna - raste brzo, a mladi listovi se mogu rezati više puta. Ako ostavite koren u zemlji, biljka se često podmladi.

Blitva podnosi i jače sunce, a njeni široki listovi lepo izgledaju na terasi. Spanać voli hladnije vreme, pa se na otvorenoj terasi seje rano u proleće ili u jesen. U plasteniku se može gajiti i tokom zime u blažim krajevima, ali bez grejanja u jakim mrazevima neće preživeti.

Korenasto povrće u posudama: rotkvice, šargarepa, beli luk

Rotkvice su najbrže povrće - od setve do berbe često prođe samo mesec dana. Traže umerenu temperaturu i vlažnu zemlju. Ako se poseju pregusto, koren se neće formirati, pa je razređivanje ključno. U jednoj posudi ostavite razmak od 5 do 7 cm između biljaka. Leti rotkvice mogu da budu ljute i da brzo odu u cvet, pa ih je bolje sejati u proleće i jesen.

Šargarepa u saksiji zahteva duboku posudu i rahlu, peskovitu zemlju. Zemljište ne sme biti sveže đubreno, jer to uzrokuje grananje korena. Seme je sitno, pa se često meša sa peskom radi ravnomernije setve. Mlade biljke treba razrediti na 5 cm razmaka. Baby šargarepa je posebno pogodna za terase zbog kraćeg korena.

Beli luk se može saditi u saksije ili žardinjere, i to iz čenova. Posadite ih na dubinu od 5 cm, sa vrhom okrenutim nagore, na razmak od 10 cm. Jesenja sadnja belog luka obično daje krupnije glavice. U proleće se može saditi i crni luk u manje saksije radi mladog pera.

Tikvice i krastavac u saksijama

Iako mnogi misle da tikvice i krastavac ne mogu uspeti u saksiji, istina je da uz dovoljno veliku posudu i redovno zalivanje mogu dati lep rod. Za tikvice je potrebna posuda od najmanje 15 do 20 litara, jer biljka razvija veliki koren i široko lišće. Krastavcu odgovara visoka posuda ili žardinjera, a može se pustiti da se penje uz mrežu ili konopac.

Čest problem kod tikvica na terasi je nedostatak oprašivača. Ako pčele ne dolaze, plodovi se zametnu, pa požute i otpadnu. Tada pomaže ručno oprašivanje. Muški cvet ima dugu tanku dršku, a ženski cvet ima malu zadebljalu dršku koja liči na minijaturnu tikvicu. Ujutru otkinite muški cvet, uklonite latice i prašnike nežno pritisnite na tučak ženskog cveta. Postupak ponavljajte nekoliko dana.

Krastavac i tikvice traže dosta vode, ali ne podnose stajanje vode u posudi. Zalivajte ih redovno, ali proverite da li je zemlja vlažna, ne natopljena. Prihrana se može obaviti razblaženim čajem od koprive ili blagim organskim đubrivom jednom nedeljno tokom cvetanja i plodonošenja.

Začinsko bilje koje uspeva i početnicima

Začinsko bilje u saksijama najzahvalniji je deo terase. Peršun, bosiljak, origano, timijan, ruzmarin, mirođija i vlasac ne traže puno prostora i redovno se koriste u kuhinji. Osim što su praktični, mnogi su i dekorativni i lepo mirišu.

• Peršun - voli plodnu, vlažnu zemlju i svetlo mesto, ali ne prejako podnevno sunce. Seje se plitko, a seme klija sporo, ponekad i dve do tri nedelje. Listovi se režu makazama kako bi biljka bila gušća.
• Bosiljak - traži toplotu i redovno zalivanje. U jednu saksiju od 10 cm može se posaditi nekoliko semenki, pa ostaviti najjaču biljku. Vrhove treba štipati kako bi se razvili bočni izdanci.
• Origano - mediteranska biljka koja podnosi sušu. Ne voli previše vlage. Najbolje uspeva na suncu, a u proleće se može rezati pri dnu kako bi se podmladio.
• Ruzmarin - višegodišnja biljka koja voli sunce i dobro dreniranu zemlju. Zimi ga treba zaštititi od jakog mraza ili uneti u zatvoreno.
• Mirođija - lako se sama zasejava. Jednom posejana, često se pojavljuje svake godine. Odlična je uz jela od ribe, krompira i u salatama.
• Timijan - niska, otporna biljka, idealna za rubove žardinjera ili male saksije.

Većina začinskog bilja ne voli previše đubriva. Dovoljno je jednom mesečno prihraniti blagim organskim rastvorom ili jednostavno zameniti gornji sloj zemlje svežim kompostom.

Jagode i jagode mesečarke na balkonu

Jagode se mogu uspešno gajiti u dugim žardinjerama, visećim saksijama ili posudama sa drenažom. Na balkonu najbolje uspevaju jagode mesečarke, koje rađaju od proleća do kasne jeseni. Potrebno im je blago kiselo, rastresito zemljište i dosta svetlosti, ali ne i direktno podnevno sunce u julu.

Pre sadnje zemljištu se može dodati malo komposta, ali ne previše. Jagode u posudama daju manji rod nego na otvorenom polju, ali je dovoljan za svežu užinu. Važno je redovno zalivanje, naročito tokom cvetanja i zrenja. Posle tri godine dobro je nabaviti nove sadnice ili razmnožiti mlade vrežе.

Plastenik za početnike: mali hobi, velika pomoć

Mali hobi plastenik od metalne konstrukcije i PVC folije može biti koristan, ali treba biti iskren: plastenik bez grejanja nije dovoljan za jaku zimu. Folija štiti od mraza samo do nekoliko stepeni ispod nule, dok jake hladnoće i sneg mogu uništiti salatu, blitvu i drugo povrće unutra. Ipak, u proleće i jesen takav plastenik produžava sezonu, ubrzava nicanje i štiti mlade biljke od vetra i jake kiše.

Plastenik za početnike treba postaviti na osunčano mesto, ali ga leti obavezno provetravati. Temperatura unutra može brzo da pređe 40 stepeni, što šteti biljkama. Foliju treba povremeno pregledati, a po potrebi skinuti tokom leta ili otvoriti bočne strane. U jesen se u plastenik može posaditi zimska salata, spanać, rukola i blitva, ali za zimu u kontinentalnim krajevima bolje je uneti biljke u zatvoren prostor ili dodati dodatnu zaštitu unutar plastenika.

Ako razmišljate o povrtarstvu u plasteniku na ozbiljnijem nivou, treba znati da je za zimsku proizvodnju neophodno grejanje, dobra izolacija i pažljivo upravljanje vlagom. Za hobi uzgoj, međutim, mali plastenik je sasvim dovoljan za prolećni rasad i jesenju berbu.

Zalivanje: najčešće greške i kap po kap sistem

Pogrešno zalivanje je verovatno najčešći uzrok neuspeha. Biljke u saksijama se suše brže nego u bašti, ali to ne znači da ih treba natapati svaki dan bez provere. Zemlja treba da bude vlažna, ne mokra. Najbolje je prstom proveriti gornji sloj: ako je suv na dubini od 2 do 3 cm, vreme je za zalivanje.

Voda iz vodovoda može biti hladna i hlorisana. Preporučuje se odstajala voda sobne temperature. Zalivanje ujutru ili uveče smanjuje isparavanje i sprečava toplotni šok. Kod paradajza i paprike vodu sipajte uz koren, a ne po listovima, jer vlažno lišće pogoduje plamenjači i drugim gljivičnim oboljenjima.

Sistem kap po kap od plastičnih boca odličan je za terase i plastenike. Dovoljno je probušiti jednu ili dve sitne rupice i napuniti bocu vodom. Ona će polako otpuštati vlagu direktno do korena. Ovaj sistem je posebno koristan kada ste odsutni nekoliko dana.

Prihrana: kopriva, kompost i prirodna đubriva

Biljke u posudama brzo potroše hranljive materije iz supstrata, zato je prihrana koprivom jedno od najvrednijih prirodnih rešenja. Kopriva je bogata azotom, jača biljke i pomaže u borbi protiv plamenjače, lisnih uši i drugih štetnika.

Osnovni recept za fermentisanu koprivu: uzmite oko jedan kilogram sveže koprive bez korena, stavite u 10 litara vode i ostavite 10 do 15 dana na hladovitom mestu. Svaki dan promešajte. Kada tečnost promeni boju u smeđu i prestanu da se stvaraju mehurići, procedite je. Za prihranu se razblažuje sa sedam delova vode prema jednom delu rastvora. Za prskanje protiv lisnih uši može se koristiti razblaženiji rastvor ili poseban ekstrakt sa malo tečnog sapuna.

Pored koprive, dobri izvori prihrane su kompost, drveni pepeo, voda od sočiva ili krompira i dobro odstajao stajnjak. Prihranjujte umereno: svakih 14 do 20 dana tokom vegetacije. Previše azota daje bujno lišće, ali malo plodova.

Zaštita bez hemije: plamenjača, uši, gusenice i druge nevolje

Plamenjača je najveći neprijatelj paradajza i krompira. Pojavljuje se u vlažnim godinama, posle kiše i nagle promene temperature. Znaci su tamne pege na listovima, sušenje lišća i trule mrlje na plodovima. Najbolja prevencija je provetravanje, umereno zalivanje uz koren, uklanjanje donjih listova i prskanje koprivom. Zaražene listove odmah uklonite i iznesite iz bašte ili sa terase. Plodove sa crnim pegama ne ostavljajte na biljci.

Lisne uši napadaju mlade listove i pupoljke. Protiv njih se može koristiti rastvor koprive, voda sa malo tečnog sapuna ili jednostavno uklanjanje prstima. Bubamare su prirodni saveznik - ako ih imate na terasi, ne dirajte ih. Protiv gusenica i mušica pomaže ekstrakt koprive sa dodatkom malo ulja ili sapuna.

Ptice, puževi i glodari mogu napraviti štetu na otvorenim terasama. Za ptice se koriste mreže, sjajne trake ili posuda sa vodom koja ih odvrati od kljucanja sočnih plodova. Protiv puževa se oko saksija može posipati pepeo, piljevina ili ljuske jaja. Kod glodara je najvažnije redovno pregledati posude i ukloniti skloništa.

Dobre i loše komšije u povrtnjaku

Baš kao i ljudi, biljke se međusobno podržavaju ili ometaju. Pravilan raspored biljaka može smanjiti napade štetočina i poboljšati prinos. Evo nekoliko proverenih kombinacija koje važe i na terasi i u plasteniku:

• Šargarepa i luk - klasičan par: miris šargarepe tera lukovu muvu, a miris luka tera šargarepinu muvu.
• Paradajz i bosiljak - bosiljak poboljšava ukus paradajza i odbija neke insekte.
• Grašak i peršun - dobro se slažu, a grašak obogaćuje zemljište azotom.
• Kukuruz, pasulj i tikvice - tradicionalna kombinacija: kukuruz daje oslonac pasulju, a tikvice pokrivaju tlo i zadržavaju vlagu.
• Salata i rotkvice - brze kulture koje se mogu gajiti između sporijih biljaka.

S druge strane, paradajz i krastavac retko se preporučuju jedan pored drugog jer imaju različite zahteve za vlagom i mogu podsticati širenje bolesti. Krompir i paradajz su iz iste porodice, pa ih ne treba saditi zajedno niti jedan posle drugog na istom mestu. Kupusnjače i luk takođe nisu dobre komšije.

Plodored i čuvanje semena

Plodored je jedno od najvažnijih pravila zdrave bašte. Na terasi i u plasteniku plodored se teže sprovodi jer je prostor ograničen, ali se zemlja u posudama može menjati, a biljke iz iste porodice ne treba saditi iz godine u godinu u istu posudu. Na primer, posle paradajza u istu saksiju bolje je posaditi salatu, rotkvice ili začinsko bilje, a ne papriku ili krompir.

Čuvanje sopstvenog semena deo je tradicije baštovanstva. Od zrelih, zdravih plodova može se odvojiti seme, oprati, osušiti i čuvati na tamnom i suvom mestu. Organsko seme se može kupiti i u specijalizovanim radnjama, ali je važno znati da hibridno seme nije isto što i genetski modifikovano. Hibrid može dati odličan rod, ali seme iz tog ploda sledeće godine neće biti identično majčinskoj biljci. Zato mnogi iskusni baštovani biraju stare, domaće sorte i ostavljaju seme iz najboljih plodova.

Najčešće greške početnika i kako ih izbeći

1. Pregusto setvanje - biljke se guše, izdužuju i ne mogu da formiraju koren ili glavicu. Razredite ih na vreme.
2. Premala posuda - paradajz i tikvice u saksiji od jednog litra neće roditi. Dajte korenu dovoljno prostora.
3. Previše vode - natopljena zemlja uzrokuje truljenje korena i bolesti. Bolje zalivati manje, ali redovnije.
4. Nedostatak svetla - sadnice se izdužuju i postaju slabe. Držite ih na najsvetlijem mestu ili koristite veštačko svetlo.
5. Prejako podnevno sunce - leti zasenčite terasu od 10 do 17 časova, jer biljke pate od vrućine isto kao i ljudi.
6. Svež stajnjak u saksiji - spržeće koren. Koristite samo dobro zgoreo kompost ili stajnjak.
7. Zapostavljanje prihrane - biljke u saksijama brzo ostanu bez hrane. Prihranjujte ih umereno, ali redovno.
8. Neuklanjanje zaraženih delova - jedan bolesni list može zaraziti celu biljku. Uklonite ga čim primetite promene.

Plan baštice za celu sezonu

Svaka sezona na terasi ili u plasteniku ima svoj redosled. U januaru i februaru pripremaju se posude, zemlja i seme. U martu se seje paradajz, paprika, čili i celer. U aprilu se seju salata, rotkvice, blitva, spanać, a krastavac i tikvice mogu se posaditi u saksijice. U maju se rasad presađuje na stalno mesto, a seju se i toplije kulture poput bosiljka i kukuruza šećerca u veće posude.

Tokom juna i jula biljke rastu, cvetaju i zahtevaju redovno prihranjivanje, vezivanje i uklanjanje zaperaka. U avgustu počinje glavna berba paradajza, paprike i tikvica, a istovremeno se mogu sejati jesenje salate i rotkvice. U septembru i oktobru se sadi beli i crni luk, a u plastenik se ubacuju zimske sorte salate, spanać i blitva. U novembru i decembru se čiste posude, sakuplja seme i planira naredna sezona.

Na terasi je ovaj kalendar nešto fleksibilniji jer se biljke lakše štite od hladnoće i vetra. Ipak, ista pravila važe i za terasu i za mali plastenik: povrtnjak traži pažnju svake nedelje, ali vraća mnogo više od toga.

Zaključak: početak je pola uspeha

Niko ne postaje uspešan baštovan preko noći, ali svako može da napravi prvi korak. Počnite sa nekoliko saksija bosiljka, peršuna i čeri paradajza. Posmatrajte kako biljke rastu, beležite šta im prija, a šta ne. Već posle prve sezone imaćete jasan osećaj za svoju terasu, količinu svetla, vodu i zemlju. Povrće na terasi nije samo način da uštedite novac - to je način da jedete sveže, budete aktivni i povežete se sa prirodom.

Bilo da gajite paradajz u saksiji, začinsko bilje na prozoru ili povrće u malom plasteniku, najvažnije je da ne odustajete posle prve greške. Biljke su izdržljive i često oproste početničke propuste. Uz malo truda i pridržavanje osnovnih saveta o setvi, presađivanju, zalivanju i prihrani, vaša terasa može postati mali zeleni raj u kome će svaka berba imati poseban ukus.